Mislim da su studenti danas mnogo politički pismeniji nego ranije, i svesni su da su i SNS i DS pre njih samo posledica. Uzrok je poremećeno društvo, vezaroški sistem nasleđivanja privilegija, a to se vuče već 70 godina. Vučić je uspeo da sa Rio Tintom posebno iznervira, ali neka se niko od naših profesionalnih političara ne zanosi da su oni koji ne mogu da smisle Vučića njihovi sigurni glasovi. Taj fudbalski način vođenja politike, po sistemu ako nisi za Zvezdu onda moraš biti za Partizan, više ne prolazi kod većine studenata. Baš ih briga i za jedne i za druge, jer dobro znaju da nikoga nije briga za njih. Mnogi od njih su svesni da njihovi roditelji ulaze u dugove da bi oni mogli da završe studije, a kad ih završe čeka ih taj zli vezaroški sistem. Zato oni koji žele da dobiju podršku studenata moraju da ponude promenu sistema, a ne samo da nabrajaju lopovluke aktuelne vlasti, koji su samo nastavak lopovluka prethodnih vlasti. Često i sa potpuno istim ljudima.

Nemoguće je omogućili su da ko god.

Kao što je Josip Broz ispilio svoju komunističku omladinu, tako je i Vučić stvorio “napredu” omladinu. Videćemo, da li će se neko od omladine stideti kad dođu druga vremena.

Nafer je spočitavati studentima bilo šta u vezi sa politikom.

Prvo, ovo više nije titoizam, niti miloševićizam, gde je postojao razvijen studentski život koji im je pružao čak i mnogo više mogućnosti za usmerenje u životu i za lični razvoj nego samo studiranje (svakojake sekcije, časopisi, veze sa kulturnim i političkim institucijama, privredom i sl.). Prošle su decenije i od toga je ostala ljuštura. Većina ljudi nije ni svesna da postoje bilo kakve organizacije i čemu one tačno (pa čak ni čemu otprilike) služe.
Drugo, tu je i parola (često tačna) da se neko juče ispilio a da sada, umesto da uči, hoće odmah u politiku.
Dakle, tačno je: studenti uglavnom uče, bave se ličnim i kolektivnim uskim problemima. Zato je svaka pobuna vezana pupčanom vrpcom za čisto studentske teme.
Treće, mnoge organizacije, a i studentski protesti, su vođeni često ljudima koji (pod uticajem vlasti) iznevere očekivanja gomile čak i po čisto studentskim pitanjima i po starom receptu iznutra razbiju duh protesta.

3
SNS je imao proteste velikog dela javnosti i medija, napravio svoje medije, popunio javnost svojim sadržajem i istisnuo druge, na proteste policijskih i vojnih sindikata odgovorio pravljenjem paralelnih sindikata i potiskivanjem drugih, na proteste advokatske komore odgovorio prvo dvovlašćem u istoj pa zatim potpunim preuzimanjem. Na peticije intelektualaca, pravio paralelne liste podržavalaca SNS-a. Slično je u svim sferama. Žrtve sa KiM blati Sima Spasić. Sve je paralelno, duplo, lažno, kontrolisano, neautentično...
Ništa im nije sveto. O kompetentnosti i pristojnosti takve SNS-ovske para-društvene i para-institucionalne strukture suvišno je govoriti. Nagrizli su sve kao kiselina.
Zašto bi pa studenti bili u takvom društvu izuzetak? Pa njihov društveni život je degradiran (da ne kažem poništen) još i pre SNS-a. Bojim se da SNS tu čak i nema baš mnogo krivice.

Studenti su uglavnom zainteresovani da napuste zemlju i traže šansu izvan granica zemlje, jer su od roditelja čuli sve o revolucijama i sami zaključili da se u ovoj zemlji decenijama ništa suštinski ne menja. Druga polovina ne veruje u demokratiju, ide u crkvu ili veliča diktaturu.
Studente treba neko da povede.
Šta rade njihovi profesori, dekani, rektor?
To je suštinsko pitanje.
Ako nemaju podršku profesora, teško da će izaći u većem broju. A profesori se boje za stolice. Oni mogu da daju ko onaj reditelj ostavku u nekom telu, ali s titulom se rađa i umire.
Studenti vide da oni koji su uz vlast dobro prolaze, a i oni koji su šatro protiv kao Milica Zavetnica i oda druga iz Ne davimo Beograd.
Oni bi takođe dobro da prođu,ali ako može bez politike, a u potrošačkom društvu ništa ih više sem ličnoh uspeha i ne interesuje.